Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju praznik prenosa moštiju Svetog Georgija, dan koji je u narodu poznat kao Đurđic. Prema verovanju, počevši od 16. novembra, pa sve do 24. po vremenskim prilikama ukazaće se kakva će biti predstojeća zima. Ako dani budu magloviti, zima će biti promenljiva a ako bude vedro onda će biti ošta sa dosta mraza.
U danima od 16. do 24. novembra po verovanju ništa se ne daje iz kuće, ne prede se vuna i ništa se ne pere. Žene ne rade ručne poslove, a veruje se i da bi krojači i obućari trebalo da odmaraju.
U selima zapadne Srbije u ove dane se klalo crno pile ili mlad crni petao, a Hercegovci su u ove dane klali crno jare. Vukovi se nisu lovili, jer bi im to donelo veliku nesreću.
Svetog Georgija crkva pominje kao velikomučenika i borca za hrišćanstvo. Sveti Georgije, koji je kao Hristov vojnik odbio poslušnost caru Dioklecijanu, velikom progonitelju hrišćana, izjavivši da se ne plaši da umre za svoju veru, pogubljen je 303. godine.
Propovedao je novozavetnu veru i, po predanju, čak je i carevu ženu Aleksandru uspeo da preobrati u hrišćanstvo. Oboje su osuđeni na smrt odsecanjem glave, a predanje kaže da je carica preminula pre izvršenja carske naredbe.
Na pravoslavnim ikonama i srednjovekovnim freskama, Sveti Đorđe je predstavljen kako na konju, u vojvodskom odelu, krstastim mačem ubija aždaju, koja je simbol paganske vere. Na ikonama za praznik, predstavlja se kao pešak u stojećem stavu sa kopljem ili mačem u ruci.
U pravoslavnim manastirima, Sveti Georgije je prvi u redu svetih ratnika sa štitom i krstastim mačem. Sveti Georgije je veoma poštovan u našem narodu i slavi se dva puta godišnje. Jednom 16. novembra kao praznik prenosa moštiju svetitelja, Đurđic, i drugi put 6. maja kada se obeležava dan njegove smrti, Đurđevdan.
